Ljudi su lenji, ljudi su razmaženi, ljudi hoće i jare i pare. Ni sam nisam ništa bolji, pa ne mogu previše da ih krivim. Pored toga imam i problem sa leđima, pa sam odlučio da je kucnuo čas za moj prvi automatik. Ipak, nisam bio spreman da se odreknem performansi, a vala ni da svraćam na pumpu dva puta dnevno, koliko god mi prijao miris benzinskih isparenja. Kao odgovor na tu, naizgled nemoguću kombinaciju zahteva u mojim mislima se pojavio Getrag Powershift robotizovani menjač sa duplim kvačilom. Spustio se sa neba na zlatni pijedestal obasjan božanskom svetlošću uz dramatičnu muziku i konfete.
Ideja koja stoji iza njega i njemu sličnih rešenja (DSG, DCT) je sama po sebi genijalna. Mnogi tvrde da je menjač sa duplim kvačilom spojio najbolje od dva sveta: ručnog i automatskog menjača, ali istina je da je to mnogo više od njihovog pukog kombinovanja. On nudi bolje performanse, bolju ekonomičnost i bolji osećaj u vožnji od oba ova klasična pristupa. Nažalost, to ima svoju cenu, a to je povećana kompleksnost. To je cena koju ima smisla platiti kada su u pitanju visoko performantna vozila, ali kada se radi o običnom porodičnom automobilu, odnos uloženog i dobijenog postaje diskutabilan.
U teoriji, ovaj sklop predstavlja dva nezavisna ručna menjača sa po tri brzine, povezane sistemom sa dva paralelno postavljena kvačila, svako sa svojim ulaznim vratilom i hidrauličnim aktuatorima koje kontroliše kompjutersko-mehanička komponenta poznatija kao mehatronik. Jedno kvačilo je zaduženo za neparne, a drugo za parne brzine čime se praktično postiže to da je automobil uvek u dve brzine odjednom. Mehatronik predviđa koji je sledeći stepen prenosa i pomera birače u potrebni položaj. U trenutku same promene brzine jedno kvačilo počinje da se odvaja i proklizava dopuštajući drugom da preuzme i prilagodi broj obrtaja motora. To se sve dešava u deliću sekunde, bez gubitka obrtnog momenta što pruža sjajan osećaj ubrzanja i odličnu ekonomičnost. Zvuči komplikovano? Ne brinite, daleko je komplikovanije nego što mislite.
Iako sofisticirana, ova tehnologija je opšteprisutna već petnaestak godina, od kada je VW Grupa u ponudu uvrstila prvi serijski menjač ovog tipa, poznatiji pod svojim komercijalnim nazivom DSG (Direkt-Schalt-Getriebe), zasnovan na principima koje je postavio Porsche još davnih 80-tih godina. Nažalost, iako izuzetno prijatan za vožnju, DSG se pokazao poprilično nepouzdanim, pogotovo u izvedbi sa 7 brzina i suvim kvačilom (proizvođen pre 2009. godine). Krivac je najčešće bio mehatronik, ali i neadekvatno ulje u menjaču. Slično tome, Ford je prošao kao bos po trnju sa svojim Getrag 6DCT250 menjačem sa suvim kvačilima koji su se ugrađivali u Fiestu i Focus benzince i koji su im doneli debakl, ogromne tužbe i katastrofalne troškove u SAD i Australiji. Uzrok? Prevelike količine toplote usred trenja koje su oštećivale elektroniku, ali i loše zaptivke koje su puštale ulje preko (ne više toliko suvog) kvačila.
Znajući sve to, odlučio sam se za izdržljiviju Powershift 6DCT450 varijantu sa mokrim kvačilima koja je u periodu od 2009. godine pa do danas ugrađivana u razne modele marke Ford (Focus, C-Max, Mondeo, S-Max, Galaxy), Volvo (V40, S60, V60, XC60), Mitsubishi (Lancer, ASX, Outlander), Peugeot (4008), Citroen (C-Crosser) i Dodge (Journey). Uostalom, Getrag je svoja rešenja sa duplim kvačilom proturio sve do automobila kao što su BMW M3, Mitsubishi Lancer Evolution X i Mercedes-Benz SLS AMG. Za mene sasvim dovoljna preporuka. Ma i više od toga.
Mala začkoljica sa konkretnim menjačem je to što uz njega ide redovni interval održavanja od 60.000km koji obezbeđuje da ulje ne bude zatrpano sitnim česticama frikcionog materijala sa lamela. Poštujte interval, menjajte ulje i spoljni filter menjača na svakih 45.000km radi sigurnosti i uživajte u raju na zemlji. Ne poštujte ga i suočite se sa paklom zvanim „Transmission limited function„. Neki Luiđi koji je, više nego očigledno, pre mene vozio mog najnovijeg ljubimca nije poštovao interval. Porca miseria Luigi, vaffanculo!
Nakon detaljne provere automobila na auto placu i poprilično duge test vožnje sam se odlučio za jedan od najbolje očuvanih polovnjaka sa ovim menjačem koji sam imao prilike da vidim. Besprekoran motor, gotovo netaknut enterijer i sve četiri gume stare 3 meseca su trebale da mi upale lampicu za uzbunu, pogotovo kada se uzme u obzir više nego povoljna cena. Ipak, nisam uspeo da mu pronađem manu i pakt sa đavolom je potpisan. Za svaki slučaj, oprezan kakav jesam, zakazao sam termin u ovlašćenom servisu kako bih odradio sve ono što treba, uključujući i redovni servis menjača. Na servisu je potvrđena prava kilometraža od 154.000km i nije pronađena ni jedna greška na motoru, menjaču, niti bilo kom drugom sistemu. Kao pravi pravcati pobednik odvezao sam se kroz kapiju servisa u zalazak sunca, ne sluteći kakvo me samo kompletno pomračenje očekuje već narednog dana.
Prvo što sam osetio bilo je nešto slično proklizavanju kvačila. Javljalo se ponekad, na po petnaestak minuta prilikom kretanja iz mesta, u obliku skoka broja obrtaja na prazno i naglim trzajem unapred odmah nakon toga. Ubrzo je problem učestao i javljao se i u kretanju, uz grubu promenu stepena prenosa prilikom ubrzavanja, ali i kočenja. Nakon dva dana se pojavila poruka „Transmission limited function“ i automobil se jedva dovukao nazad u ovlašćeni servis. Tamo su me začuđeno dočekali rečima da su oni isključivo promenili ulje i filter i da to nema apsolutno nikakve veze sa njima. Na moje insistiranje koje je uključivalo povišen ton, spominjanje nadređenih i ovog portala pristali su da prime automobil preko reda i ispitaju šta se dešava.
Nakon dva dana najčistije agonije stigle su vesti od PR-a ovlašćenog servisa: Menjač je u kvaru i oni nisu u stanju da ga poprave, ali mogu da ga zamene novim. Naravno, uz simboličnu cenu koja iznosi 4.800… 4.800 čega, pitao sam ga dok sam pogledom tražio očevu lovačku dvocevku. Čovek sa druge strane veze je ostao priseban i posavetovao me da potražim pomoć specijaliste za automatske menjače, tvrdeći i dalje da problem nema veze sa radovima izvedenim kod njih.
Ruku na srce, kasnije se ispostavilo da je bio u pravu, ali u tom trenutku sam razmišljao da se provezem, sve tako pokvarenim autom, kroz recepciju servisa uzduž i popreko. Niko bre više ne pokušava da popravi kvar, samo ako može nešto da se skine i montira novo, par šrafova, malo mašinske masti i vratiš plastičnu oplatu. Pa tako i ja mogu da otvorim ovlašćeni servis.
Dok sam razmišljao o tome kako će se žena konačno razvesti od mene i to sa razlogom, jer je ovo definitivno kap na punu čašu, po internetu sam tražio iskustva drugih vozača i potencijalni servis koji bi mogao da mi reši problem bez da prodam decu u belo roblje. Okrenuo sam broj, dogovorio termin i odvukao se nekako do malog, neuglednog servisa na drugom kraju grada, gde je auto ostao narednih 16 (i slovima šesnaest) dana.
To vreme sam iskoristio da se naslađujem maštarijama o tome kako ga polivam benzinom i bacam zippo upaljač u slow-motion fazonu, zatim kako ga kasko-osiguravam i zalećem se u ovlašćeni servis iskačući u poslednjem trenutku itd. Iz misli me je 16. dana prenuo majstor koji je svečanim glasom objavio da je auto gotov i da je problem rešen za tričavih 1.500 eura, tri puta manje od cene novog menjača. Dok su mi se smenjivala osećanja radosti zbog ispravnog auta i brige oko toga kome da prodam bubreg, trčao sam da saznam šta je bio problem i šta je zapravo sve zamenjeno.
Remontovan sklop duplog kvačila, servis hidro-bloka, zamenjen senzor ulazne brzine, novo ulje i filter bile su samo neke od stavki na računu, uz godinu dana garancije. Lamele su bile pri kraju, opruge koje glume plivajući zamajac su bile propale, a plastika oko njih izlomljena. Senzori i solenoidi su bili zatrpani prljavštinom koju je Luiđi tako posvećeno sakupljao od 2011. godine kada je auto kupljen nov. Iako veliki udar na budžet, sve to mi je pružalo jedan veliki osećaj sigurnosti za budućnost, posebno jer sam znao da će od tog trenutka taj menjač videti samo redovno i kvalitetno održavanje.
Strpao sam gospođu u kola i odvezao se na Žabljak, da se iskupim – naravno. Prešli smo oko 800 kilometara najčistijeg uživanja, neprimetnih promena brzina i neverovatno niske potrošnje. Na otvorenom putu je ovaj menjač svoj na svome, uz intuitivne promene stepena prenosa koje vozač skoro pa može kontrolisati pažljivim radom na papučici gasa. Takođe, kompjuter uzima u obzir i nagib puta, što na nizbrdicama omogućava kočenje motorom, dok se na samu naznaku uzbrdice auto prešalta u nižu brzinu, gotovo neprimetno.
Sve to predivno iskustvo, samo da bi me po povratku u Beograd ponovo oblio hladan znoj. „Transmission limited function“ mi se ponovo cerio sa komandne table, dok su mi jedino neparne brzine bile dostupne. Problem se rešavao gašenjem motora, samo da bi se posle nekoliko minuta opet pojavio. S obzirom da nisam planirao da gasim i palim motor na svaka dva kilometra, kontaktirao sam servis automatskih menjača i, na neizmernu radost majstora, pozvao se na garanciju.
Iako bez dodatnih troškova i šokova, ipak me je čekalo još 15 dana na dizalici, novi softver za koji se licenca čekala iz Getraga, ali i saznanje da su parametri menjača bili maliciozno pomršeni kako se originalni problem sa kvačilom i senzorima ne bi primetio. To je očigledno sve iskusno odradio naš drugar Luiđi još u Italiji kako bi se auto lakše prodao i eto objašnjenja zašto ja nisam primetio problem prilikom test vožnje, kao i zašto se problem pojavio odmah nakon zamene ulja i promene viskoziteta istog.
Da tu ne bi bio kraj, ali i da biste vi što više naučili na mojim greškama, od tada se s vremena na vreme pojavljuju nešto grublje promene stepena prenosa, pogotovo prilikom kretanja, između 1. i 2., kao i 2. i 3. brzine. Ni jedna lampica ne gori, ali dijagnostika pokazuje upozorenje „Adaptive Learning not completed„, što ipak mnogo bolje zvuči od one jezive greške od ranije. Savet mog majstora je da se adaptivno učenje, koje je neophodno obaviti svaki put nakon zamene komponenti menjača, odradi u ovlašćenom servisu preko originalne kompjuterske dijagnostike. Ipak, za sada se to suviše retko dešava da bih ih ponovo udostojio svoje posete, a i nešto sam slab s vremenom, radim par poslova odjednom da pokrijem neke troškove što sam imao.
Sve u svemu, nikada mi osećanja nisu bila toliko podeljena kao kada je u pitanju Getrag Powershift 6DCT450. Kada radi, radi bolje nego što sam ikada zamišljao da bi jedan takav sklop to mogao. Promene brzina su momentalne, ubrzanje je kontinualno, a potrošnja niska čak i kada vozim nadahnuto. Ali kada ne radi… Onda je skupo, komplikovano i, ono možda najgore, čak i opasno. Ako želite besplatan savet (vama je besplatan, mene je do sada koštao 1.500 eura): Kupite automobil sa ovim menjačem samo ako imate uvid u originalnu servisnu knjižicu i ukoliko je u njoj nedvosmisleno izlistan svaki redovni servis menjača na 45 do 60 hiljada kilometara. Ako se odlučite ja vam držim palčeve, a Boga mi – drž’te i vi meni.
