I LETI ANTIFRIZ!
Da se zimi mora u motoru imati sredstvo protiv smrzavanja znaju i ptice na grani. Međutim, donosimo vam nekoliko vrlo uverljivih argumenata zašto je i leti potrebno imati podjednako kvalitetno sredstvo “protiv smrzavanja” u motoru!
Dobra stvar među vozačima je to što zimi svi paze na to da imaju dovoljno kvalitetnu tečnost za hlađenje motora. Budući da se radi o zimskom periodu, pored osnovne funkcije hlađenja motora, ta tečnost nikako ne bi smela smrznuti unutar bloka motora ili unutar hladnjaka. Tačka smrzavanja se vrlo lako može odrediti.
Danas postoje veoma jednostavni uređaji pomoću kojih se vrlo precizno i na osnovu nekoliku ključnih parametara može odrediti tačka kristalizacije tečnosti za hlađenje.
Međutim, nemali broj vozača u letnjem periodu ima običaj ispustiti popularni “antifriz” iz motora, i nasuti običnu vodu. Najgore od svega je to što tako nešto savetuju ljudi koji sebe nazivaju automehaničarima, te trgovci autodelovima (koji, kada dođe zima, opet prodaju istima novi antifriz). Razna su objašnjenja zašto to treba uraditi, od toga da to šteti motoru, pa do jednostavne uzrečice: “Pa, eto!”
Međutim, antifriz je davno prestao biti samo sredstvo koje se mešalo sa vodom i tako sprečavalo smrzavanje vode. Naravno, smrzavanje tečnost u motoru znači pregrevanje motora ili, u najgorem slučaju, pucanje glave ili bloka motora!
Danas je antifriz visokotehnološka mešavina raznih hemikalija koje igraju višestruku ulogu u motoru. Primarnu ulogu smo već spomenuli, međutim, ništa manje važno je to što kvalitetan antifriz leti poboljšava hlađenje motora. Jednostavno rečeno, on brže predaje toplotu. Realno govoreći, i obična voda će ohladiti motor. Međutim, obična voda ima vrlo negativan uticaj na sam motor, a pogotovo na hladnjak motora.
Poznato je i to da je korodiranje elektrohemijski proces oksidacije metala. Međutim, tehnološki napredak doveo je do toga da je to sve ređa pojava u motorima. Jednostavno, sredstva za hlađenje motora sadrže u sebi razne aditive koji stabilizuju razlike u električnoj vodljivosti različitih metala kroz proces hlađenja.
Sve jači i efikasniji motori zahtevaju i sve bolje hlađenje. Od presudnog značaja tu su hladnjak primerene veličine, i pumpa za vodu koja ima dovoljnu protočnost da ohladi jedan moderan motor. Pojedini moderni turbo dizel motori imaju dodatnu mogućnost povećanja snage u vrlo kratkom vremenu. To iziskuje i dodatno sagorevanje goriva i samim tim i dodatni porast temperature u motoru. Tada (možda i električna) pumpa za vodu nakratko povećava protočnost i obezbeđuje bolje hlađenje motora koji je u tim trenucima pod punim opterećenjem.
Naravno, takva pumpa za vodu ima malo veze sa pumpom za vodu iz, naprimer, Golfa II, osim što im je zadatak isti, da što bolje ohlade motor. Kompleksnost novih pumpi za vodu dovela je do toga da se njihovi pokretni delovi praktično moraju podmazivati. To je postignuto time što su se sredstvima za hlađenje dodali novi visokotehnološki aditivi koji praktično imaju ulogu “ulja” koje podmazuje ležajeve pumpe za vodu. Obična voda kod takvih motora, koji imaju kompleksne vodene pumpe (novi BMW-ovi motori imaju električne vodene pumpe koje rade prema potrebi), znači vrlo brzu “smrt” pumpi, kao i hladnjaku.
Večno pitanje je koje sredstvo odabrati, te u kojem odnosu pomešati vodu i antifriz? Najlakše je vozačima novijih VW-ovih vozila. Na ovim automobilima na ekspanzivnoj posudi postoji oznaka koja govori o vrsti tečnosti za hlađenje. U konkretnom slučaju popularna oznaka je G12. Sve što se naspe, osim te tečnosti, ne odgovara u potpunosti tom motoru, odnosno, delovima koji su zaduženi za hlađenje. Sredstvo G12 ima karakterističnu crvenu boju, te je trenutno najkompleksnije sredstvo koje možete kupiti u slobodnoj prodaji Danas se koristi u skoro svim motorima VW-a, dok je preporučuje i većina ostalih proizvođača, osim ako drugačije ne nalažu.
Njegova prednost je u vrlo jakoj antikorozivnoj zaštiti, te vrlo dobrom podmazivanju pokretnih delova pumpe za vodu. Nedostatak ovog sredstva može se manifestovati kod upotrebe na starijim modelima, jer ima običaj iscuriti kroz mikropukotine u sistemu hlađenja, a koje prirodno nastaju tokom eksploatacije. Istovremeno, G12 je i najskuplje sredstvo na tržištu. Savetujemo da nemate predrasuda prema sredstvima koja kupite u slobodnoj prodaji, samo ukoliko su proizvod od strane nekog poznatog proizvođača. Napominjemo (za sve one koji već imaju G12 u svom motoru, ili tek nameravaju da ga stave) da se G12 ne sme mešati sa ostalim sredstvima (naprimjer G11 ili običnim antifrizom).
Najosjetljiviji deo rashladnog sistema je pumpa. Obično se pokretni delovi prave ili od magnezijuma ili od plastike. Ovi materijali su otporni na vodu, ali postoje delovi koji su i od materijala podložnog korodiranju. To mogu biti ležajevi. Upravo zbog toga i u letnjem periodu u sistemu hlađenja treba imati antifriz. Pored antikorozivnih karakteristika, antifrizi danas imaju i podmazujuću funkciju.
Na kraju, u kojem odnosu treba mešati vodu i antifriz? U hladnjak se, pre svega ne bi trebala sipati “obična” voda nego destilovana voda! Razlog? Manja mogućnost oksidacije metala i manja mogućnost taloženja vodenog kamenca.
Odnos između destilovane vode i antifriza koji preporučuju proizvođači je maksimalno 65 odsto u korist antifriza. To je zbog toga što previše antifriza može izazvati pojavu balončića pri visokim temperaturama u motoru, koji onda stvaraju eksplozije unutra hladnjaka izazvane velikim pritiskom zatvorenog sistema hlađenja. To onda može trajno uništiti vrlo osetljive zidove hladnjaka, te čak i zaptivač između glave i bloka motora.
Ukoliko se u rashladnom sistemu nalazi obična voda, u ćelijama hladnjaka nataložiće se kamenac i tako sprečiti nesmetan protok rashladne tečnosti. Antifrizi su sredstva u kojima nema kamenca, pa je i iz ovih razloga u rashladnom sistemu potrebno imati odgovarajući antifriz.
Najbolji odnos je 50:50 odsto, ako je instalacija, odnosno, auto relativno novijeg godišta (nažalost, prema našim standardima to je do 10 godina).
To će obezbijediti sigurnu vožnju i do 40 stepeni Celzijusovih ispod nule. Međutim, ako u sistemu hlađenja dve trećine čini voda, opet se može sigurno prebroditi zima, jer to znači da je tačka smrzavanja na otprilike -25 C.
Takođe, sredstva koje su već razblažena (obično tačku smrzavanja imaju od -25 pa do -40 C) mogu se nasuti bez mešanja sa destilovanom vodom. To je za krajnjeg korisnika već učinio proizvođač tog sredstva.
Kakav zaključak možemo izvesti? Sredstvo za hlađenje motora, odnosno, sredstvo protiv smrzavanja mora biti visoke kvalitete. Koliko god se ovo banalno činilo, ipak se mora paziti na proizvođača kao i cenu.
Tečnosti za hlađenje mora se menjati svake dve godine, bez obzira na to šta vam vaš mehaničar kaže. Hiljade inženjera, koji rade samo na tome kako da produže vek trajanja te tečnosti, to vam savetuje, pa razmislite ko je u pravu!
Preuzeti sa: proauto.ba
