KAD DIM IZ AUSPUHA POPLAVI!
Svaki dan na putu možemo primetiti barem nekoliko automobila koji iz auspuha ispuštaju karakterističan plavičasti dim. Naravno, zbog našeg mentaliteta oni su obično predmet ismevanja, ali to je, ustvari, samo potvrda u kakvoj ekonomskoj situaciji živimo, te kakve automobile vozimo. Šta su uzroci plavičastog dima iz auspuha i kako sprečiti da uopšte dođe do takvog kvara?
Zbog ekonomsko-političke situacije u državi, mi smo, verovatno, jedina zemlja u kojoj možete pročitati tekst kako produžiti život motora koji je, možda, davno trebao “umreti”. Razlog za ovakve napise leži u tome što velika većina vozila u Srbiji , ima po nekoliko stotina hiljada kilometara u točkovima. Najporaznije je, međutim, to što se takvo stanje počelo prihvatati kao sasvim uobičajeno. Iako su moderni automobili danas pretrpani raznoraznim elektronskim sklopovima, i dalje je ključno to od kakvog materijala su napravljeni najopterećeniji delovi motora. Sam koncept motora SUS zadržao se od prvog proizvedenog primerka pa do danas. Dakle, osnovna ideja, bez revolucionarnih izmena zadržana je i kod najsavremenijih automobila.
Dorađivale su se finese i napredovala je metalurgija. Međutim, zakon ponude i potražnje, te satisfakcija prosečnog kupca dovela je do toga da automobili nisu bili nikad pouzdaniji nego danas. Jednostavno možemo utvrditi da danas nema lošeg automobila. Stare “mudrosti” kako neki proizvođač ima dobar lim, a drugi motor, padaju u vodu. Danas svaki automobil može preći stotine hiljada kilometara bez većih zahvata na motoru, dok je rđa na limu postala davna prošlost. Automobili sa početka ovog milenijuma (koji nas najviše i interesuju u ovom slučaju) u sebi sadrže tehniku koja predstavlja početak najbržeg automobilskog razvoja koji je svet zabeležio. Sigurnosni elementi kao što su vazdušni jastuci, ABS kočnice, Traction Control, dizel motori koji predstavljaju evropski bum u tehnici izrade dizel motora, danas predstavljaju ogromnu većinu vozila na našim putevima.
Međutim, neke stvari kao što je podmazivanje motora, te tehnika ubrizgavanja goriva dovedena je do takvog nivoa da to može predstavljati veliki problem na neuređenom tržištu. Danas je, jednostavno, nemoguće proći putom i ne videti gomilu automobila koji iza sebe ostavljaju “dimnu zavesu”. Takvi automobili iz auspuha obično izbacuju plavičasti dim, koji je siguran znak da motor sagoreva i ulje. Nekoliko faktora može ključno uticati na ovaj problem.
Prva “adresa” koja je odgovorna za ispuštanja plavičastog dima iz auspuha su, svakako, klipni prstenovi poznati pod nazivom karike. Kada je u pitanju trenje, karike su jedan od najopterećenijih elemenata automobilskog motora. Nalaze se na klipovima i imaju ulogu takozvanog pokretnog zaptivača. Teoretski (a skoro i praktično), ni jedan pokretni metalni deo motora ne bi se smeo dodirivati. Svaki motor je projektovan tako da se u (gotovo) svakom trenutku između pokretnih metalnih delova mora nalaziti tanki uljni “film”.
Tako je i u slučaju košuljice cilindra i karika. Svaki klip ima tri (u nekim slučajevima i četiri) karike koje služe za održavanje pravilne kompresije te za čišćenje cilindra od ulja koje se skupi na zidove cilindara. Kada se karike stanje (koje su, inače, napravljene od posebno legiranog čelika), usled velikog pritiska koji vlada u kompresionom prostoru, ulje prodire u kompresioni prostor i motor gubi idealan kompresioni odnos, što za posledicu ima pad snage. Zajedno sa gorivom počinje sagorevati i ulje koje karike nisu uspele “ostrugati”, što za posledicu ima pojavu plavičastog dima iz auspuha. Naravno, da bi se nadoknadila snaga motoru, potrebna je veća količina goriva.
Fotografije prikazuju nekoliko primera potrošenih klipnih prstena. Usled rada normalno je da se i karike pohabaju i to na različitim delovima. U zavisnosti od položaja karike se i različito troše. U svakom slučaju, pored oštećenih karika prolaziće ulje iz korita motora i sagorevati u kompresionom prostoru.
Prilikom uobičajene eksploatacije karike obično stradaju nakon nekoliko stotina hiljada kilometara i možemo reći da današnji moderni motori uz pravilno održavanje mogu preći minimalno 300.000 kilometara. Međutim, taj problem može se desiti i na 100.000 kilometara, pa i na 20.000 kilometara. Jednostavno, karike su toliko osetljive da i blago pregrevanje motora može dovesti do gubitka njihove elastičnosti. Naravno, motori manjih radnih zapremina trpe veća opterećenja, a samim tim i karike, koje su srazmerno manje.
Motori većih radnih zapremina, razumljivo, imaju i veće karike, odnosno veću površinu na koju je raspoređen pritisak. Upravo zbog toga veliki motori se bez intervencija mogu eksploatisati i po milion kilometara. Ukoliko na automobilskom motoru dođe do ovakvog kvara, jedino rešenje je zamena svih karika. Inače, usled remećenja kompresionog odnosa te mešanja ulja i goriva, vrlo brzo i ostali delovi motora mogu stradati do te mjere da se nikakva popravka ne bi isplatila. Karike su, inače, vrlo jeftini delovi motora, ali je njihova zamena izuzetno komplikovana, jer se, praktično, kompletan motor mora rastaviti. Odnos cena delova i izvršenih radova može biti i do pet puta u korist izvršenih radova.
Sledeći uzrok pojave takvog dima jesu dotrajali zaptivač stabljike ventila ili “majstorski” rečeno, gumice ventila. Svaki ventil ima poseban zaptivač, kroz kojeg kliže njegova stabljika. Kada se taj zaptivni ležaj izliže (opet ako ne zbog starosti onda zbog pregrevanja), ulje u određenim količinama počne prodirati u kompresioni prostor. U ovom slučaju problemi su dosta manji i mogu se rešiti vrlo brzo. Takođe, novi automobili su se pokazali osetljivijim na ovaj problem nego stari i to zbog vrlo velikih naprezanja kojima su ventili izloženi. Nije neuobičajno da se na nekim modelima određenih proizvođača ovaj problem pojavi i prije nego što motor “izvrti” 100.000 kilometara. Srećom, gumice ventila su jeftine, dok je najveći trošak cena rada.
Međutim, nekada sami možemo izazvati pojavu ovakvog dima. Danas na tržištu možemo naći desetine vrsta ulja sa raznim gradacijama. Najveći problem u ovome su kopije delova renomiranih proizvođača koje mogu garantovati jedino prevremenu smrt motora. Drugi problem su takozvani “lakotečiva” ulja koja se koriste u poslednjim generacijama motora. Ova ulja koja imaju gradaciju obično 5W40 pa čak i 0W20 brže dopiru do bregastih osovina motora, lakše dostižu radnu temperaturu, i vrlo su otporna na termičko opterećenje.
Međutim, njihova prednost u slučaju motora starije generacije ili motora sa velikom kilometražom je, ustvari, nedostatak. Zbog vrlo malog otpora, koji ta ulja stvaraju, ona prodiru vrlo brzo do svih delova motora, a u slučaju da su karike imalo oštećene (a definitivno jesu nakon 150.000 ili 200.000 kilometara) ulje će između karike i zida cilindra vrlo lako naći put do kompresionog prostora. Zato kod starijih modela automobila ili kod automobila sa velikom kilometražom treba biti umeren u odabiru gradacije ulja, i u ovom slučaju veća cena ne mora značiti bolje rešenje. Danas kod starijih automobila gradacija 10W40 je optimalan izbor.
Međutim, plavičasti dim iz auspuha ne mora odmah biti znak za uzbunu. Zbog pređene kilometraže i ostali delovi automobila osete amortizaciju, te vrlo lako taj dim može biti produkt izgaranja takozvanih “ćelija” koje se nalaze u katalizatoru ili u srednjem i zadnjem loncu. Zbog dotrajalosti pregrade u auspuhu vrlo lako se mogu odlomiti i zagraditi put izduvnim gasovima, te doći na direktan udar vrelih gasova. Te pregrade mogu vrlo lako početi postepeno izgarati, što može dovesti do lažne uzbune kada je u pitanju motor.
Međutim, i takav kvar treba vrlo ozbiljno shvatiti, jer onog trenutka kada se pregrada odlomi i postane prepreka izduvnim gasovima, dolazi do većeg naprezanja motora i drugačijeg potpritiska, što se direktno odražava na rad motora i potrošnju goriva. Garant dugovečnosti jednog motora je prvenstveno njegovo postepeno razrađivanje u prvim mesecima vožnje. Tek onda kada sve “legne” na svoje mesto automobil se može podvrgnuti maksimalnim opterećenjima. To je svakako, jedna od garancija da će i karike biti dugovečnije, a verovatno i to da će nadživeti sve ostale elemente automobila. Na kraju treba spomenuti da je jedini način produženja radnog veka automobila redovno održavanje. Tek tada možete izbeći da budete najupadljiviji učesnik u saobraćaju.
Preuzeto sa: proauto.ba
