Motori su sve jači i sa sve više specifične snage po jedinici zapremine. Uz jače motore bi trebalo da idu i izdržljiviji menjači koji će moći da prenosu snagu motora pouzdano tokom dugog niza godina, i koji bi bili sposobni da trpe velika naprezanja na koja ih jaki motori stavljaju. Međutim, to bi podrazumevalo povećanje menjačkih sklopova, njihove veće gabarite i povećanje težine, što bi dovelo do povećanja potrošnje, a sve u skladu sa sve rigoroznijim ekološkim zakonima. 4 su utoliko štetnije po menjač (tj. zamajac) ukoliko se radi o četvorocilindričnim motorima velikih obrtnih momenata (turbo dizeli većih radnih zapremina), dok su kod „šestaka“ amplitude udarnih impulsa niže pa je opterećenje na zamajac manje. U praksi, ovo znači da će plivajući zamajac najbrže da strada kod turbo motora sa 4 cilindra, dok će taj proces biti primetno sporiji kod atmosferskih šestaka, ali će ga ipak biti.
Funkcija zamajca je, pre svega, očuvanje takozvane rotacione energije – zbog toga ovi sklopovi imaju veliku rotacionu inerciju. U pitanju su diskovi velike mase. Plivajući zamajac – Dual Mass Flywheel, konstruisan je spajanjem dva diska između kojih se nalazi sistem od dve radijalno postavljene opruge. Konstrukcija plivajućega zamajca sprečava dinamičke udare pri startovanju i smanjuje vibracije koje potiču od rada motora, kada dolazi do nagle promene obrtaja radilice. Plivajući zamajac ima optimalni vek trajanja oko 150000 km. Posle toliko pređenih kilometara karakteristike zamajca se promene i on više ne obavlja svoju funkciju u potpunosti – javljaju se vibracije pri startovanju i gašenju motora, vibracije u leru (posebno ako je lamela nova), vibracije pri polaganom startovanju vozila uz sporo puštanje pedale kvačila, itd.
Ali zato, upravo zbog svoje teške uloge, zamajac je taj koji trpi velika naprezanja koja ga polako, ali sigurno unište, pa ga je potrebno redovno menjati, a onda dolazimo do podataka tj. cifara koje treba platiti za tu zamenu. Da nije zamajca, umesto njega bi menjali menjače, a to bi bila daleko skuplja intervencija.
U principu, plivajući zamajac je dakle tu da sačuva menjače na automobilu koji nisu dorasli sve jačim motorima, naročito turbo dizelima sa ogromnim obrtnim momentima, ali zbog toga je upravo zamajac taj koji strada i koji se tretira kao običan potrošni deo. Umesto da proizvođači automobila prave jače menjačke kutije koje bi mogle da izdrže sve više KS i Nm koje razvijaju moderni motori, a obzirom da za tako nešta ili moraju da povećaju gabarite menjača, ili bi morali da primene nove tehnologije i moderne i visoko sofisticirane materijale male težine koji su sposobni da trpe velika naprezanja, ali su takvi materijali papreno skupi te ih proizvođači maksimalno izbegavaju obzirom da žele da su im automobili što jeftiniji kako bi bili što konkurentniji na tržištu. U tom „sukobu interesa“, proizvođači su pronašli rešenje kojim sebi obezbeđuju veći profit i konkurentnost na tržištu, a na kupca prebacuju trošak u smislu zamena plivajućeg zamajca, a koji zbog svoje specifičnosti i kompleksne izrade / funkcije košta toliko koliko košta …
Naravno, za sve to su pronašli dobar izgovor a to je da plivajući zamajac obezbeđuje komfor u vožnji i linearan prenos snage sa motora na menjač. Kao da je klasičnim menjačima to nedostajalo, osim za one koji nisu imali osećaja sa nogom na kvačilu, a takvima je i danas džabe i plivajući zamajac.
Proizvođači delova kažu da plivajući zamajac razvijaju tako da on služi tokom čitavog životnog veka vozila, koji određuju proizvođač vozila. Međutim, vodeći proizvođači vozila zadaju životni vek od 180000 km do 220000 km. Posle toga se smatra da je automobil odradio svoje.
