Smanji brzinu – saobraćajne nezgode i naknade štete

Ako se koci umereno, a to znaci i razumno, posebno u gradskim uslovima vožnje, kocnice automobila, “preživece“ znatno veci broj kilometara nego inace. Ali, svakim aktiviranjem one se ipak troše. Ipak, kako im produžiti vek?

Načinom vožnje.

Svako dodavanje gasa pred nailazak na semafor, “ da bi se uhvatilo zeleno svetlo “ ne donose nikakvu korist osim što na kraju zahteva jaci pritisak na kocnicu. I na autoputu uvek je pametnje pre otpustiti gas nego kociti kada se vec približite automobilu koji se sustiže ako ste vozili levom kolovoznom trakom. Jer, u takvoj situaciji, ako se blagovremeno otpusti gas – manje se gubi na putnoj brzini, a štedi se i gorivo.

Prilikom samog zaustavljanja, posebno ako su kocnice prilicno zagrejane poželjno je pred kraj lagano otpuštati kocnicu i tako je hladiti, a ne pritiskati je do kraja i tako zaustavljati vozilo. Naime, zbog visokih temperatura na taj nacin se diskovi najlakše oštete.

Ako se prebrzo naidje na rupu na kolovozu – treba kociti do same prepreke, a onda pustiti kocnicu dok vozilo prelazi preko rupe. Isto važi i za “ležeceg policajca“.

Papucica kocnice ne sme da bude elasticna jer to može da znaci da u kocnom sistemu ima vazduha. Takodje, posle punog pritiska na kocnicu i uspostavljanja maksimalne sile kocenja, kocnica ne sme više da tone, niti da propadne do kraja. Zato je neophoodno povremeno proveravati kolicinu kocne tecnosti u posudi.

Uputno je, takodje, da se povremeno uporedi dužina kocenja za koju, otprilike, treba da se zna kolika mora da bude. U prošlom e-zinu objavili smo tabelu.

Saobracajna nezgoda i naknada štete

Vozac motornog vozila može svojom krivicom da izazove saobracajnu nesrecu u kojoj može da dodje do oštecenja drugog vozila, povrede nekog lica ili oštecenja neke druge stvari. U tom slucaju, osiguravajuce društvo ciju polisu ima vozac-krivac ima obavezu da nadoknadi pricinjenu štetu vlasniku oštecene stvari ili oštecenom licu. Da bi se ostvarilo pravo na nadoknadu štete potrebno je da se po nastupanju saobracajne nezgode razmene podaci o imenu, prezimenu, adresi, registarskom broju vozila, kao i podaci o osiguravajucem društvu (broj polise i trajanje osiguranja). Ukoliko vozac koji je skrivio saobracajnu nezgodu odbije da pruži navedene podatke – obavezno treba zabeležiti registarski broj, marku i tip vozila. Da bi ošteceno lice (za svoje vozilo, drugu oštecenu stvar ili telesnu povredu) naplatilo odštetu od osiguravajuceg društva potrebno je da u roku od tri dana od trenutka nastupanja štetnog dogadjaja prijavi (na obrascu osiguravajuceg društva) nastanak štete i da osiguravajucem društvu podnese zahtev za nadoknadu štete.

Prilozi uz zahtev za naknadu štete

• Zapisnik nadležnog organa MUP-a o izvršenom uvidjaju po nastupanju saobracajne nezgode;
• Podatke o broju polise osiguranja ili njenu fotokopiju odnosno, ako je štetu pricinilo vozilo inostrane registracije – fotokopiju zelene karte ili polise kratkorocnog granicnog osiguranja;
• Zapisnik o oštecenju motornog vozila ili druge stvari (ovaj zapisnik sacinjava ovlašceni radnik osiguravajuceg društva koje je u obavezi da nadoknadi štetu), odnosno nalaz ovlašcene medicinske ustanove ako se radi o povredama (nematerijalna šteta).
• Fotografije oštecenog vozila (kad god je to moguce);
• Izjave svedoka (ako je bilo svedoka saobracajne nezgode).

Prilikom nastanka saobracajne nezgode moguce je da postoji obostrana krivica. Na primer: vozac jednog motornog vozila nije poštovao pravo prvenstva prolaza, a vozac drugug vozila kretao se brzinom vecom od dozvoljene te je krivicom oba vozaca došlo do saobracajne nezgode, odnosno obostrano nepoštovanje propisa uticalo je i na nastanak štete i na visinu štete. Tada postoji tzv. podeljena odgovornost.

U slucaju podeljene odgovornosti osiguravajuce društvo nadoknadjuje štetu u procentu u kome je osiguranik odgovoran za nastalu štetu, a ne kompletnu visinu štete.

Vozaci treba da znaju da u nekim slucajevima nemaju pravo na naknadu štete i da postoji regres kod obaveznog osiguranja autoodgovornosti.

Bez obzira na zakljuceno obavezno osiguranje autoodgovornosti osiguravajuce društvo ne štiti u sledecim slucajevima:
a) ako vozac vozilom upravlja pod uticajem alkohola, droga ili slicnih narkotika (ako ima 0,5 i više promila alkohola u krvi, ako se bez obzira na procenat alkohola u krvi strucnim pregledom utvrdi da pokazuje znake alkoholne poremecenosti ili ako posle saobracajne nezgode odbije da se podvrgne ispitivanju alkoholisanosti odnosno drogiranosti),
b) ako je vozilom upravljalo lice bez vozacke dozvole (ne poseduje uopšte ili mu je oduzeta u zakonom propisanom postupku),
c) ako se dokaže da je saobracajna nezgoda ucinjena namerno.