Moj Mujo je jako pažljiv. Tri puta sedmično me vodi na burek.
Ja ga napravim i ispečem, a on mi kaže: “Hajd’, izađi bona iz kuhinje i pojedi i ti malo.”
Popodne nikad ne spavamo zajedno. On spava sam na kauču u dnevnom, a ja brišem prašinu i perem suđe.
Svakog mjeseca, čim dobije platu, kupuje mi poklone. Uvijek dobijem deterdžent za suđe, da se ne mučim i perem na suvo i “WC
Sanitar” da ne moram da trljam kadu i pločice samo sa četkom i vodom.
Zato svaki dan kažem sebi: “Bona, Fato, koje si ti sreće. Pa, đe nađe ovakvog čovjeka?”
Rođena sam u novembru, pa mi Mujo za svaki rođendan pokloni četri metra drva i onda gleda kako uživam u poklonu dok ga unosim u podrum.
Dok uživamo kraj vatre u peći, ja odmah spomenem da bih za Novu godinu voljela dobiti na poklon dvije tone uglja.
Iako kipti od bijesa, uvijek se suzdrži pa me ne odalami, al’ kaže: “Tek si jedan poklon otvorila, a već misliš na drugi.” Al’ takve smo mi žene, šta se tu može!?
On me kao dobar muž tjera da držim dijetu, kako bi dobro izgledala.
Stavio je ključ na frižider, a ako napravim batake za ručak, on pojede sve, a meni, duša moja, ostavi samo krumpir. Kad mu kažem: “Mujo, pa nisu nam djeca na dijeti, ostavi im bar jedan batak”, on mi odgovara:
“Jesu, cure su, moraju biti mršave.”
Takav je moj Mujo-pravi moderni domaćin, koji vodi računa da mu žena i ćerke uvijek budu vitke.
Kad šetamo robnom kućom, izgledamo kao zaljubljeni par jer me on drži za ruku. Lijepo mi je zavrne da ne mogu ništa da pipam.
On neće da se ja mučim, pa me svake noći istjera iz spavaće sobe da ne bih morala slušati njegovo hrkanje.
Što jes’-jes’, ne da mi da sama radim po kući.
Uvijek natjera mene i moju majku da zajedno radimo.
Nikad se ne kupa bez mene. Jednom mjesečno fino me zamoli da mu ugrijem vodu, naspem u kadu i da mu istrljam leđa.
Uvijek plače ako ga šampon ujede za oči, al’ šamar mi lupi samo ako ga baš jako peče.
Ako budem dobra i ne ujede ga nikako za oči, onda me pusti da se okupam u istoj vodi kad on izađe iz kade…
Srce moje najveće…
