Mujo i Haso krenuli na skijanje….
Skijali se tako nekoliko sati, kad ih uhvati jaka oluja.
Sklone se oni na neku farmu i zamole zgodnu gospođu koja im je otvorila vrata, da kod nje prenoće.
- Ma znam da je vani grozno, ali nedavno sam ostala udovica pa bi ljudi mogli svašta pričati ako vam dopustim da prenoćite u kući. – kaže im ona.
- Ne brinite! – kaže joj Mujo – Mi ćemo prespavati u štali, a čim se vreme popravi, odlazimo!
Žena pristane i njih dvojica prespavaše u štali.
Ujutro se vreme popravilo i oni krenuše na put.
Ostatak vikenda proveli su uživajući u skijanju. Oko devet meseci kasnije, Mujo je iznenada dobio pismo od nekog advokata.
Trebalo mu je neko vreme da shvati da se radi o advokatu one zgodne gospođe s farme. Ode on kod Hase, pa ga pita:
- Čuj, sećaš se one zgodne udovice kod koje smo prespavali kad nas je na skijanju uhvatila oluja?
- Da, sećam se. – odgovori Haso.
- Jesi li ti možda usred noći ustao i posetio gospođu?
- Pa…. jesam, priznajem… – reče Haso i zacrveni se, jer ga je Mujo provalio.
- I, jesi li se možda predstavio mojim imenom umesto da joj kažeš svoje?
Haso prebledeo.
- Da, jesam, žao mi je. Zašto pitaš?
- Nedavno je umrla i sve mi ostavila. – reče Mujo.
