Tuj u jedno selo u naš kraj došeja Ljubiša kude Stevu.
Čukne na vrata, i otvori mu Stevin najmalej sin. Ljubiša ga pituje:
“Sinko, dom li su ti tatko i majka?”
“Nema gi, otoše u varoš”.
“A brat Đoka, on ima li ga?”
“Ne, i on otide s’ nji. A što ti trebav, a čiča Ljube?”
Ljubiša se uzvrte i poče nešto da š’pka. A dete će:
“Abe čiča Ljube, ako ti treba nešto od alat, ja znam kude je pa ću ti dam!”
“More, ne mi treba toj, nego reko da popričam sa tvoega tatka u vezi Đoku. Kako da ti kažem…. tvoj brat Đoka napravi dete na moju ćerku Milevu!”
Dete se malo zamisli, pa će kaže:
“E pa za toj će mora pričaš s’ tatka. Znam da za bika uzima pet iljade, za vepra dve, al za Đoku stvarno ne znam kol’ko!”
